Национална платформа за превенцију насиља које укључује децу
Данас је скоро свако друго дете жртва неке од разних врста насиља. Најгора врста насиља је вербална. Нажалост, данас у школама има пуно вршњачког насиља. Ако видимо да неко врши насиље треба му помоћи, а не окренути главу и правити се да ништа не видимо, јер би се у будућности и сами могли наћи у таквој ситуацији. Када желимо спречити насиље над неким то ћемо наравно учинити ненасилно. Можемо пробати разговором са особама које врше насиље, питати их зашто то чине, коју корист имају од тога, итд., или то пријавити неком старијем (наставницима, разреднм старешинама, педагогу, директору) и они то могу решити боље од нас. Деца која врше насиље понекад су то видела од одраслих особа, а понекад и на ТВ-у јер је у данашње време, нажалост, већина цртаних филмова насилна, баш као и компјутерске игрице. Наравно, постоји и невербално насиље, а понекад речи боле више него било какви ударци. Онда,уколико смо сведоци било које врсте насиља морамо реаговати!
*Обавештење за родитеље и ученике – платформа „Чувам те“
*Под покровитељством Владе Републике Србије и Кабинета председнице Владе, у марту године, почела је са радом Национална платформа „Чувам те“.
То је прва национална платформа за превенцију и заштиту од насиља у школама у Републици Србији.
Циљ платформе: координиција и јачање интерсекторске сарадње надлежних институција у превенцији и сузбијању насиља, посебно вршњачког насиља.
Истовремено, платформа је и алат који институцијама и грађанима помаже у борби против насиља које се дешава и према запосленима у установама образовања и васпитања.
Национална платформа „Чувам те“ садржи сегменте који се односе на информисање и едукацију.
*Посетите интернет страницу https://cuvamte.gov.rs/
Шта је вршњачко насиље?
*Превенција вршњачког насиља
Вршњачко насиље је нежељено, агресивно понашање међу децом школског узраста које се временом понавља или има потенцијал да се понавља. Оно укључује поступке попут претњи, оговарања, физичких или вербалних напада и намерног искључивања некога из групе.
Постоји четири типа вршњачког насиља:
*Вербално насиље – изговарање или писање окрутних изјава.
*Социјално насиље – чињење штете нечијој репутацији или односима.
*Физичко насиље – повређивање тела или ствари особе.
*“Сајбер” насиље – насиље које се одвија уз коришћење електронске технологије путем друштвених мрежа, СМС порука, чета и интернет сајтова.
Толеранција подразумева прихватање других таквих какви јесу, заједно са свим њиховим манама и врлинама. Она се односи и на уважавање туђих идеја, ставова и начина живота. Бити толерантан значи бити свестан различитости и прихватити то у свакодневном животу.
*Људи се не рађају толерантни или нетолерантни, то је нешто што се развија и учи. Развоју толеранције доприносе емпатија, разликовање доброг од лошег и сличности које постоје међу свим људима, а одмажу предрасуде (неоправдана уверења о некој особи или групи људи).
*Са поласком у школу деца ће се идентификовати са групом којој су слична а развиће предрасуде према оној којој не припадају. Важно је свакој особи дати прилику да искаже своје потребе. Позитивном комуникацијом и међусобним уважавањем обе стране осећаће се боље и избећи ће се негативне емоције које настају под утицајем предрасуда. Најчешће смо толерантни према онима који су нам слични, док код особа које су другачије од нас долази до смањене толеранције.
*Поласком у школу, важно је развијати и подстицати поштовање других. То се најбоље остварује подстицањем пријатељске атмосфере у разреду. Важно је и наглашавати да је лепота у различитостима и да би било досадно да су сви исти. Свако има различите способности и не значи да је можда лошија особа због тога, већ да има другачија интересовања. На овај начин ће се смањити па можда и уклонити предрасуде и стереотипи код деце.
*Када нам се нешто не допада код некога, треба да покушамо да разумемо другу особу и да се ставимо на њено место. Покушајмо да научимо нешто од других, а не да се само држимо својих ставова. Потребно је уважавати и поштовати права других, али такође не по сваку цену наметати неке своје идеје и ставове, јер свако од нас треба да ствара своју слику о свету и друштву у коме живимо.
*Што се ученици више сусрећу са другим особама и разноврснијим обичајима, то је богатије искуство а мишљење разноврсније. Познавање нечије културе, вредности и навика помаже развијању толерантног понашања. Из тог разлога важно је учити децу о примереним облицима понашања, другим културама и народима како би били толерантнији једни према другима. Зато је прихватање и разумевање различитости темељ квалитетније комуникације, живота и рада.
*Сваке године, 16. новембар се обележава као Међународни дан толеранције, јер је тада потписана „Декларација о принципима толеранције“, од стране држава чланица УНЕСКА.
Другарство је срећа.
– То је када се с неким дружиш, играш, нешто научиш и будеш васпитан.
– Другарство је када другови помажу једно другом.
– Кад се сви лепо друже и слажу, кад се не вређају и не туку.
– То је најлепша ствар на свету! Кад имаш друга или другарицу осећаш се лепо, а ја имам и друга и другарицу!
– Другарство је најлепше царство на свету
– Друг је онај који је добар и помогне ти.
– Кад имаш пријатеља много је забавније да радите заједно домаћи, играте се, помажете једно другом.
– Другарство је кад се сви слажу и нема свађе.
– Другарство је друг који помаже у невољи, не лаже, не краде, који се не свађа, не туче и увек је на мојој страни.
– То је љубав, дружење, помагање.
Имати поверење у некога значи веровати у његову доследност и добронамерност у активностима и нашу могућност да исте предвидимо на основу претходних заједничких искустава. Чињеница да верујемо у то да ће се особа понашати у складу са нашим очекивањима даје нам могућност да са њом остваримо стабилан однос, испуњен поверењем. Са оваквим ставом, ми се у односима осећамо сигурније и ослобођено ризика да будемо преварени, док без оваквог почетног става нема ни правог интимног односа међу пријатељима.
Водич кроз права детета
*Темељи на којима почива Конвенција о правима детета
Конвенција почива на четири темељна принципа, без чијег задовољења није могуће остварити ни остала права:
*право на живот, опстанак и развој – које држава мора да обезбеди сваком детету, у максимално могућој мери (члан 6);
*недискриминација – свој деци припадају једнака права, без обзира на: расу, боју, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, онеспособљеност, рођење или други статус детета, његовог родитеља или законског старатеља (члан 2);
* најбољи интерес детета – у свим поступцима који се тичу детета, његов/њен најбољи интерес имаће приоритет (члан 3);
* увазавање мишљења детета – право детета да изрази своје мишљење у свим стварима и поступцима који га се тичу и да се то његово мишљење узме у обзир (члан 12).
Која права су садржана у Конвенцији?
Конвенција садржи све врсте људских права која су међусобно испреплетена. Не постоје више или мање важна права, јер сва заједно чине целину.
Ради лакшег разумевања, права из Конвенције о правима детета биће груписана на следећи начин:
1. права на одговарајучу бригу и старање од стране државе (чл.4, 6, 8, 11, 18, 23, 24, 26, 27, 39, 40)
2. лична права (чл. 7, 9, 10, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 21, 28, 29, 30, 31)
3. права на заштиту (чл. 19, 20, 22, 25, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38)
– Конвенција у чцлану 5 истиче права и одговорност родитеља, односно проширене породице, да усмеравају и саветују дете у вези његових права, сходно његовим развојним могућностима
КАКО СЕ МОЖЕ КОРИСТИТИ КОНВЕНЦИЈА?
Конвенција је дело професионалаца и стручњака и намењена је, пре свега, професионалцима: наставницима, васпитачима, здравственим и социјалним радницима, адвокатима, судијама и припадницима свих оних професија који раде или професионално долазе у контакт са децом. Намењена је и родитељима. Али њену суштину треба да познају у највечој могућој мери и сама деца. Познавајући и разумевајући благовремено сва права која им припадају самим рођењем и која им се гарантују Конвенцијом, деца ће сазревати у одговорне особе које ће знати да поштују и туђа права и да се боре за што доследније остваривање својих.
На ускраћеност, неадекватно остваривање или пак кршење неког права из Конвенције може да укаже свако. Кад год се права детета не поштују треба реаговати као појединац, група или институција и скренути пажњу надлежнима: министарствима, институцијама, службама, локалним органима, или се обратити организацијама за права деце за помоћ и посредовање. Конвенција, у том смислу, служи као путоказ шта и како треба чинити.
НЕКЕ ЗАБЛУДЕ О ПРАВИМА ДЕТЕТА
Нека права су важзнија од других
НЕТАЧНО. Нема више, односно мање важних права, не постоји њихова хијерархија. Свако право може у одређеној ситуацији да постане најзначајније за поједино дете или његово ближе окружење.
Конвенција не обавезује, јер није закон
НЕТАЧНО. Иако првобитно усвојена од стране Генералне скупштине УН, Конвенција постаје обавезна кад је држава, тј. њен парламент усвоји. У нашој земљи, према Уставу СРЈ, Конвенција је закон као и сваки други. Слободније речено, Конвенција је »Дечји Устав«.
Деца имају право да раде шта хоће
НЕТАЧНО. Права детета не значе апсолутну слободу чињења. Суштина права детета је да им се обезбеди живот и развој у сигурности, здравом окружењу да би могли да остваре све своје потенцијале и дају допринос друштву и као деца и кад одрасту.
Мала деца не могу да доносе одлуке
НЕТАЧНО. Ниједно дете није толико мало да не може да изрази своју потребу, жељу или мишљење. Питање је само како то саопштава и како одрасли на то реагују. Мале бебе то чине покретима, мимиком и плачем, а старија деца речима. Уважавањем тако исказане потребе или жеље, одрасли дају могућност детету да на свој начин утиче на доношење одлуке.
Деца нису довољно зрела да учествују у доношењу »важних« одлука
НЕТАЧНО. Да ли је нека одлука важна за само дете знаћемо тек онда када га то питамо. У животу сваког детета и на свим узрастима постоје ствари које га се директно тичу и које су за њега важне. Много је тема и садржаја у породици, школи или установи о којима дете може и треба да буде саслушано, а његово мишљење уважено.
Више права за децу – мање права за одрасле
НЕТАЧНО. Смисао дечјих права није замена ауторитета или анархија, већ стварање предуслова за остваривање људских права сваког појединца без обзира на узраст.
Дајемо деци права, а шта је са њиховом одговорношћу?
НЕТАЧНО. Као ПРВО, не дајемо МИ деци права, већ им она ПРИПАДАЈУ рођењем. ДРУГО, учеци да имају права, деца истовремено уче да та иста права припадају и другима. Залажући се за поштовање сопствених права, деца развијају осећај одговорности и поштовања права других појединаца и група. Исто тако, учествујући у доношењу одлука, деца лакше преузимају на себе и одговорност за њихову примену.
Највеће обавезе у остваривању Конвенције о правима детета припадају родитељима
НЕТАЧНО. Највећа одговорност и обавеза да се права деце што доследније и свестраније остварују је на држави. Држава је та која је потписала и ратификовала Конвенцију и она са својим органима и надлежним службама стоји као гарант да ће се та права и уживати у пракси. Међутим, према самој Конвенцији улога родитеља је од највећег значаја и држава мора да поштује права и одговорности родитеља да усмеравају и саветују дете у вези са његовим/њеним правима, сходно развојним могућностима детета.
ШТА НАМ ЈЕ ЧИНИТИ?
• Прихватити концепт дечјих права као свакодневну праксу;
• Радити на његовом популарисању: у породици, школи, здравственим, социјалним и другим службама и свуда где су присутна деца са својим потребама;
• Као појединац дати допринос сто потпунијем остваривању права детета у нашој земљи.
ДЕЦО, УПОЗНАЈТЕ СЕ СА СВОЈИМ ПРАВИМА!
ОДРАСЛИ, ПОДСЕТИТЕ СЕ И ПРИХВАТИТЕ СВОЈЕ ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ ПРЕМА ДЕЦИ!
Пројекат „Образовање за права детета“ реализује Ужички центар за права детета у сарадњи са организацијама цивилног друштва и основним школама у Србији, уз подршку Песталоци дечје фондације из Швајцарске. Наша школа је већ четири године учесник пројекта.
Пројекат је заснован на одредбама Конвенције о правима детета, посебно оним која се тичу права сваког детета да учи и информише се о својим правима и да зна да она морају бити поштована у свакој прилици. Због тога је важно да права детета буду део образовања које се стиче у школи. Комитет за права детета је 2008. и 2017. нашој земљи упутио низ препорука. Неке од њих се односе и на образовни систем, у смислу тога да учење о правима детета треба да буде заступљено у школама: …држава треба да ојача своје напоре да обезбеди адекватну и систематску обуку, односно сензибилизацију у вези са правима детета, професионалним групама које раде са децом и за децу…; обрати посебну пажњу на систематско укључивање наставе о принципима и одредбама Конвенције на свим нивоима наставног плана и програма.
Имајући у виду препоруке Комитета, пројекат „Образовање за права детета“ доприноси да:
*Деца уче о својим правима у школи – како кроз предмет грађанско васпитање, тако и кроз примену образовања за права детета као интегрисани садржај у оквиру других предмета. Потребно је да школа осигурава одговарајући квалитет наставе о правима детета и располаже наставним кадром компетентним за подучавање деце о правима детета и њиховим поштовањем у свакодневним ситуацијама.
*Деца уживају своја права у школи – учећи децу за права детета, важно је да се школе не задрже на декларативном нивоу, односно, да не сматрају да су испуниле циљеве тиме што су децу упознале са садржајем Конвенције о правима детета. Иако то јесте нужан корак, он никако није и довољан да бисмо могли говорити о образовању за права детета, зато поштовање права детета у практичним ситуацијама јесте од једнаког значаја. Важно је да у школи деца уживају своја права, односно да школа:
буде безбедно место где су деца заштићена од насиља и дискриминације;
буде место где су деца информисана о својим правима и одговорностима и активно учествују у свим аспектима образовног процеса и живота школе;
предузима ефикасне мере ради осигурања доступности и квалитета образовања за сву децу.
Активности пројекта су усмерене на:
*креирање модела примене образовања о правима детета у редовној настави у одабраним основним школама у Србији;
*јачање капацитета школа као институција и запослених у њима да поштују права детета у свом раду и примењују образовање за права детета;
*оснаживање деце, родитеља и других чинилаца образовног система за активно учешће у промоцији и примени права детета у школама;
*остваривање бољих увида за укључивање образовања за права детета кроз пилотирање програма на педагошким факултетима.
*Пројекат реализује Ужички центар за права детета уз подршку швајцарске Песталоци дечје фондације , а у сарадњи са 4 организацијe цивилног друштва и 30 основних школа у Србији. Партнерске организације су Удружења „Нексус” из Врања, „Имам идеју” из Краљева, „Друштво за развој деце и младих – Отворени клуб” из Ниша и „Центар за креативни развој” из Књажевца.
Партнерске школе у којима се одвија пројекат су основна школе: OШ„Нада Mатић“, Ужице ; Прва основна школа краља Петра II, Ужице; ОШ „Слободан Секулић“, Ужице; ОШ „Алекса Дејовић“, Севојно; ОШ „Димитрије Туцовић“, Чајетина; ОШ „Петар Лековић“, Пожега; ОШ „Стефан Немања“, Ниш; ОШ „Учитељ Таса“, Ниш; ОШ „Бубањски хероји“, Ниш; ОШ „Десанка Максимовић“, Чокот; ОШ „Бранко Миљковић“, Ниш; ОШ „Свети Сава“, Ниш; ОШ „Светозар Марковић“, Врање; ОШ „Јован Јовановић Змај“, Врање; ОШ „Доситеј Обрадовић“, Врање; ОШ „Свети Сава“, Владичин Хан; ОШ „Предраг Девеџић“, Врањска Бања; ОШ „Вук Караџић“, Врање; ОШ „Димитрије Тодоровић Каплар“, Књажевац; ОШ „Хајдук Вељко“, Зајечар; ОШ „9. српска бригада“, Бољевац; ОШ„Добрила Стамболић“, Сврљиг; ОШ „Вук Караџић“, Књажевац; ОШ „Митрополит Михаило“, Сокобања; ОШ „Светозар Марковић“, Краљево; ОШ „Чибуковачки партизани“, Краљево; ОШ ,,Димитрије Туцовић“, Краљево; ОШ ,,Јово Курсула“, Краљево; ОШ ,,Живан Маричић“, Жича; ОШ ,,Браћа Вилотијевић“, Краљево
ОБУКА НОВОГ ПАРЛАМЕНТА У РЕНОВИРАНОЈ ШКОЛИ „ХАЈДУК ВЕЉКО“ У ЗАЈЕЧАРУ
Дана 17. 9. 2021. године ученици Основне школе „Хајдук Вељко“ из Зајечара и истуреног одељења из Звездана имали су обуку о правима детета. Учествовали су претежно ученици који су и чланови Ученичког парламента, ђаци 7. и 8. разреда, али су били појачани и ученицима 6. разреда, будућим парламентарцима. Рад је протекао у одличним условима, у свечаној сали наше реновиране школе, уз ношење заштитних маски, поштовање дистанце и других прописаних мера зарад безбедности у условима епидемије.
*Кроз активности у радионицама, ученици су се боље упознали са дечјим правима, као и са Конвенцијом о правима детета Уједињених нација, њеним значајем и обавезама држава потписница. Рад се одвијао по групама, састављеним од ученика раличитог узраста, оба пола.
*Деца су ближе упозната и са циљевима пројекта Образовање за права детета. Ученици су проширили своје знање о правима детета. Активно су учествовали у раду, дискутовали, налазили примере из свог окружења, предлагали решења. Ученици су изразили жељу да се овакви састанци и активности дешавају што чешће. Надамо се да ће здравствена ситуација дозволити да им се та жеља оствари.
*Активност је реализована у оквиру пројекта „Образовање за права детета“ који реализује Центар за креативни развој – Књажевац у партнерству са шест основних школа уз подршку Ужичког центра за права детета и Песталоци дечје фондације из Швајцарске.
*У оквиру пројекта у школи се организују едукативне радионице, угледни часови из различитих предмета који су посвећени правима детета, обуке за ученике ђачког парламента, студијске посете ученика и наставника школама партнерима у пројекту, онлајн конференције за ученике и наставнике са ученицима и наставницима из школа- партнера у пројекту.
Оно на шта смо посебно поносни јесу документарни филмови серијала под називом
,, Многоугао“ , који су наши ученици урадили у претходне две године.
*Поштовани родитељи, ученици и пријатељи школе, представљамо вам трећу епизоду нашег школског серијала Многоугао.
Филм ученика Основне школе „Хајдук Вељко“ из Зајечара реализује се у оквиру пројекта Образовање за права детета.
Сајт пројекта: www.opd.org.rs
Музика коришћена у филму: www.bensound.com
*Ученици петог и шестог разреда су организовано гледали епизоду нашег серијала „Многоугао“, а затим су учествовали у дискусији на тему спречавања насиља. Од материјала са те радионице настала је репортажа „Многоугао УЖИВО“.
*Свој серијал „Многоугао“ снимамо у оквиру пројекта „Образовање за права детета“. Више о пројекту можете прочитати на странама:
*Снимили смо посебну епизоду свог документарног серијала „Многоугао“ у којој су говорили засад најмлађи учесници, ученици трећег разреда. Деца су говорила о правилима у школи. Уживајте у искреним одговорима наших мудрица из трећег разреда!
*Серијал „Многоугао“ се реализује у оквиру пројекта „Образовање за права детета“. Више о пројекту можете сазнати на следећој адреси: www.opd.org.rs
*Стигли смо до четврте епизоде „Многоугла“, емисије коју снимамо у оквиру пројекта „Образовање за права детета“. Послушајте шта су наши ученици рекли на тему правила у школи.
Наши вредни ученици су снимили филм о Светском дану детета, међународном празнику који се обележава 20. новембра.